Sergej Aleksandrovič Jesenjin

Sergej Jesenjin je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma. Važi za jednog od najvoljenijih i najboljih ruskih pesnika. Zbog porekla sa sela sebe je smatrao "pesnikom sela". U mnogim svojim pesamama bavio se životom u selu.

(1895.-1925.)

Biografija

Sergej Aleksandrovič Jesenjin je rođen u malom selu Konstantinovu, u Rjazanjskom okrugu, 3.oktobra 1895.godine (21.septembra po starom kalendaru). Rođen je u seoskoj porodici, od oca Aleksandra Nikitiča Jesenjina (1873-1931) i majke Tatjane Fjodorovne Titove (1875-1955). Sergej je još u detinjstvu počeo da piše pesme. Kako je on sam rekao, prve pesme je napisao još u devetoj godini, ali svesno stvaralaštvo počinje u sedamnaestoj godini. Posle završetka Konstantinovske škole i pohađanja crkvene učiteljske škole, Jesenjin se zaposlio  najpre u mesari, a potom je radio kao lektor u štampariji. Slušao je predavanja na Moskovskom Univerzitetu, na istorijsko-filozofskom odseku. Paralelno sa tim, Sergej Jesenjin piše pesme, uglavnom veličajući seoski život i vrline ruskog seljaka.

~Sergej Jesenjin~

Sergej Jesenjin sa sestrama

U dečijem časopisu Mirok 1914. godine objavljuje svoje prve pesme. Međutim, prvi veći korak u pesničkoj karijeri nastupa 1915. godine, kada se seli u Sankt Peterburg, gde upoznaje jednog od svojih pesničkih idola, Aleksandra Bloka, gde ga upoznaje sa svojim stvaralaštvom. Poznanstvo sa Blokom uvelo je Jesenjina u ruske pesničke krugove, gde će se ubrzo istaći svojim raskošnim pesničkim talentom. 

U januaru 1916. učestvuje kao bolničar u Prvom svetskom ratu. Iste godine, objavljena je njegova prva zbirka pesama "Radunica". 

U periodu imažinizma, Sergej Jesenjin je objavio nekoliko zbirki pesama:

• Trerjadnica
• Ispovest huligana
• Pesme kavgadžije
• Moskva kafanska

1924.godine, zbog nesuglasica sa Marijenhofom, jednim od predstavnika imažinizma, Jesenjin zajedno sa Ivanom Gruzinovim objavljuje pismo o raspuštanju grupe imažinista.

Kako je Jesenjinova popularnost u narodu rasla, tako su i kritike u novinama postale sve češće. Jesenjina su optuživali za vandalizam po hotelskim sobama, alkoholizam, svađe i asocijalno ponašanje, čak je optužen za antisemitizam. Premda je Jesenjin često svojim ponašanjem davao osnov za ovakve optužbe, sasvim je izvesno da su novinari preterivali sa optužbama, ne bi li mu ugrozili reputaciju maestralnog pesnika.

Sergej Jesenjin je preminuo 28.decembra 1925.godine, u tridesetoj godini života, u Lenjingradu.

Privatni život

Sergej Jesenjin je uprkos tome što je poživeo svega trideset godina vodio veoma buran život, kroz koji su prolazile mnoge žene, koje su često bile inspiracija za njegove pesme. 

Već 1913. Jesenjin je upoznao Anu Romanovnu Izrjadnovu, koja je radila sa njim u štampariji. Krajem 1914. goine, Ana je rodila sina Jurija. Jurij Jesenjin je bio najmisteriozniji od sve Jesenjinove dece, budući da je bio vanbračno dete i da je njegova majka teškom mukom dokazala da je Jurij upravo Jesenjinovo dete. Jurij je 1937. navodno streljan od Sovjeta, mada to nije dokazano. Postoji čak i priča da je Jurij pobegao u Jugoslaviju, i da njegov praunuk živi u Srbiji.

Ana Izrjadnova

Brakovi i deca.

4.jula 1917.godine Jesenjin se venčao sa Zinaidom Rajh, ruskom glumicom jevrejskog porekla. Zinaida i Sergej su imali ćerku Tatjanu (1918-1992) i sina Konstantina (1920-1986). Dok je Zinaida bila trudna sa sinom Konstantinom, Jesenjin ju je napustio i ubrzo je podneo zahtev za razvod braka, u kojem se obavezao da će materijalno pomagati Zinaidu i njihovu decu. Jesenjin je kasnije često obilazio decu, koju je usvojio drugin Zinaidin muž, Majerhold.

Tokom 1920. Jesenjin je živeo sa svojom sekretaricom Galinom Benislavskom, sa kojom je bio u emotivnoj vezi. 

U jesen 1921. Jesenjin se upoznaje sa poznatom američkim plesačicom Isidorom Dankan. Naime, postoje dokumenti u kojem Jesenjinovi prijatelji navode da je, kada je saznao da Dankanova dolazi u Rusiju, izazio snažnu želju da je upozna i da je sa nestrpljenjem očekivao njen dolazak, iako nije znao čak n i kako izgleda. Iako je Isidora znala svega nekoliko reči na ruskom, a Jesenjin se služio samo ruskim jezikom, to ih nije sprečilo da uplove u veoma burnu emotivnu vezu. Isidora i Sergej su bili u braku od 1922. do 1923.godine. Zajedno su putovali Evropom i Amerikom.

Jesenjin je Isidoru često vređao, čak i tukao, ali je ona uvek ostajala uz njega. Međutim, Jesenjinovo ponašanje se pogoršalo i sve više je ugrožavao svoju već klimavu karijeru i Isidorin ugled u društvu. Dankanova i Jesenjin su se ubrzo rastali.

1923. Jesenjin se upoznaje sa glumicom Avgustom Miklaševskom, kojoj posvećuje par pesama. Međutim, Miklaševska je pred sam kraj života priznala da je njena veza sa Jesenjinom bila samo platonska.

12.maja 1924. Jesenjin je dobio sina Aleksandra Volpina u vezi sa pesnikinjom Nadeždom Volpin. Kasnije je Aleksandar postao poznati matematičar i disident.

Pred sam kraj života, 18.septembra 1925. Jesenjin se oženio po treći i poslednji put unukom Lava Tolstoja, Sofijom Tolstoj.

Zinaida sa Konstantinom i Tatjanom

Isidora Dankan i Sergej Jesenjin

Sofija Tolstoj i Sergej Jesenjin

Smrt

28.decembra 1925. Sergej Jesenjin je pronađen mrtav u sobi hotela "Angleter". Poslednja Jesenjinova pesma je "Doviđenja, druže, doviđenja" za koju se veruje da je napisana njegovom krvlju. Sergej Jesenjin je sahranjen 31.12.1925. na Vaganjkovskom groblju. Veruje se da je Sergej Jesenjin sam sebi presudio, usled mentalnog rastrojstva i razočaranosti u život.

Međutim, sumnjive okolnosti njegove smrti i nedostatak dokaza koji bi potvrdili ovu teoriju su doveli do nastanka spekulacije da je zapravo reč o ubistvu. Naime, Jesenjin je u početku podržavao Oktobarsku revoluciju i zbog svojih političkih uverenja je često dolazio u sukob sa predstavnicima vlasti. Veliki broj njegovih dela je bio zabranjen u vreme Staljina. Verzija o ubistvu je umetnički predstavljena u seriji "Jesenjin"(2005). 1926. na njegovom grobu Galina Benislavska je izvršila samoubistvo.

Sergej Bezrukov kao Jesenjin u seriji "Jesenjin"(2005)

Poezija

Od prvih zbirki pesama, Jesenjin je istupio kao prefinjeni lirik i vrhunski poznavalac ruskog jezika i vrsan poznavalac narodne duše.

Tematika stvaralaštva

Čitajući Jesenjinova dela i analizirajući ih, čitaoci mogu pratiti razvojni put njegove ličnosti i njegovo pshihološko sazrevanje. Od seoskog pesnika koji predstavlja seoski život na poetičan način, Jesenjin postaje pesnik emocija, od onih najnežnijih do onih najgorih, poput mržnje i besa. 

Poznate pesme

• Breza 
• Jesen
• Pesma o keruši
• Mangup
• Ispovest mangupa
• O glupo srce ne tuci
• Ja sam poslednji pesnik sela
• Molitva za umrle
• Ne žalim, ne dozivam, ne plačem
• Ko sam, šta sam?
• Crni čovek
• Pugačov
• Pismo majci
• Ti ne voliš i ne žališ mene
• Doviđenja, druže, doviđenja
• Ana Snjegina
• Kafanska Moskva

Audio snimak neprocenjive vrednosti- Jesenjin čita svoju poemu "Ispovest huligana":

Više o Jesenjinovom životu i stvaralaštvu možete pronaći na sajtu: http://esenin.ru/

Na sajtu se nalaze i mnoge Jesenjinove slike.